Pevaju, vežbaju, slušaju Silvanu, ali i Nirvanu: Posetili smo bolnicu u Padinskoj skeli, tamo je Nova godina počela

Jedna od istorijskih prekretnica u kvalitetnijem lečenju osoba sa mentalnim poremećajima svakako je i koncept dnevnih bolnica čiji je cilj rehabilitacija i vraćanje u zajednicu u kojoj žive i funkcionišu.

Za sve one koji su imali hrabrosti da potraže pomoć i da se suoče sa svojim mentalnim stanjem, Dnevna bolnica Klinike "Doktor Laza Lazarević", stacionar "Padinska skela", svoja vrata otvara u 7 časova.

Narednih šest sati, oni ovde pronalaze utočište, toplu reč i prijateljsku atmosferu.

Kroz bolnicu dnevno prođe oko 40 korisnika. Najmlađi ima 25, a najstariji 60 godina. Svi su redovni, a svaki izostanak mora biti opravdan i prethodno najavljen.

Ovde su po preporuci doktora ili po sopstvenoj želji ukoliko se osećaju loše. Prvo odlaze u dispanzer na pregled kod doktora koji odlučuje i daje im podršku za dolazak u dnevnu bolnicu.

Do nje vodi put kroz prostrano dvorište oivičeno brojnim stablima visokog drveća. Sve zgrade su renovirane, park je održavan a mir je svuda.

Prolazi se pored "S" odeljenja u kom su pacijenti koji su hospitalizovani na duži vremenski period.

Svoja vrata dnevna bolnica otvorila je i reporterima Espresa, a reportažu smo započeli u prostoriji u kojoj se uz šoljicu kafe vode razgovori koji pacijentima ulepšavaju dan i daju snagu za svakodnevne aktivnosti.

Dočekala nas je defektolog Milica Belogrlić i odmah smo primetili domaćinsku atmosferu i srdačno osoblje.

Iz susedne prostorije čula se muzika, a repertoar je bio raznovrstan- od Silvane do Nirvane. Milica nam je objasnila da je od pre par meseci deo stacionara forenzičko odeljenje koje čine pacijenti koji su počinili određena krivična dela i da upravo igraju karaoke.

E, ovo je terapija. Njima je izrečena obavezna mera lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Trenutno pevaju i mogu slobodno da kažem da imaju mnogo humaniji tretman. Sve ovo što rade naši pacijenti iz dnevne bolnice, mi to radimo i sa forenzičkim pacijentima."

Osim terapije muzikom, pacijenti imaju organizovane psihoterapijske grupe, individualan rad, savetodavni rad sa porodicama.

Imamo i vaninstitucionalne aktivnosti u okviru kojih ih vodimo u pozorište, bioskope, na izlete. Imamo protokole o saradnji sa svim pozorištima i to njima mnogo znači zbog jačanja porodičnih veza, jer uvek dajemo kartu više za članove njihovih porodica. Radimo na tom zbližavanju između članova porodice."

Korisnici su članovi psihoterapijskih grupa čiji je cilj emotivno psihičko rasterećenje, sublimacija negativnih misli i osećanja, podsticanje interakcije da promene svoje mišljenje i ponašanje, jer karakter ne može da se promeni i pre svega jedan tretman podrške.

Imamo edukativne sekcije, muzičke radionice, zdravstvene sekcije, debatne klubove i, uglavnom, se terapeuti menjaju. Imamo grupu sa defektolozima, grupu sa psiholozima. Uvek se radi barem 15 minuta na stimulaciji kognitivnih funkcija gde stimulišemo kognitivne funkcije u pisanoj i usmenoj formi."

Stacionar "Padinska Skela", za razliku od bolnice u centru grada raspolaže većim dvorištem koje korisnicima omogućava sportske aktivnosti na otvorenom. Kada im vremenske prilike ne idu na ruku, tu je sala za vežbanje.

Na raspolaganju im je i biblioteka, prostorija za sekciju za keramiku, sprave za vežbanje, TV, stoni fudbal...

Sagovornica nam je objasnila i razliku između dnevne i zatvorene bolnice.

Korisnici koji su na hospitalnom lečenju imaju bolnički tretman i ne idu kući. Taj tretman ima određeno vreme trajanja, a o tome odlučuje doktor i drugi zdravstveni saradnici. Kada se steknu uslovi da se pacijent otpusti, kada je u stabilnoj remisiji, on se otpušta. Uglavnom, kada se otpusti, preporuka je da se lečenje nastavi u dnevnoj bolnici u kojoj imamo ovaj sveobuhvatan socioterapijski i rehabilitacioni tretman koji porazumeva vaninstitucionalne aktivnosti, farmakoterapiju, svakodnevne grupe, edukativne sekcije, izlete i da mu pružimo podršku u tom smislu rehabilitacije i što uspešnije integracije u socijalnu sredinu. Zato što su naši pacijenti neopravdano stigmatizovani i upravo tim predstavama, priredbama mi pokušavamo da dopremo, pošto sa mentalnim poremećajima jako malo zna, da ljudi shvate koliko oni imaju kvaliteta i da je stres bio okidač za mnoge autoimune i psihogene bolesti i da svako od nas može da bude ovde i da to ništa nije strašno, napominje Belogrlić dodaje da pacijenti sa odgovarajućom farmakoterapijom i podrškom mogu normalno da žive, da uživaju u životu i vode jedan vrlo kvalitetan život."

Bolnica u duhu praznika

Prostor je uveliko u duhu i ruhu praznika zahvaljujući korisnicima, medicinskim sestrama i radnim terapeutima koji su zajedno ukrašavali hodnike i prostorije. Novogodišnje jelke i ukrasi su na svakom koraku, kao i umetnička dela čiji su autori pacijenti.

To je za nas veliki izazov i jedna prelepa stvar. Uvek za novogodišnje i božićne praznike pripremamo različite predstave sa našim korisnicima. Među njima imamo pisce i režisere. Imamo kvalitetan muzički program, gde pacijenti sviraju i više muzičkih instrumenata, neki recituju, neki pišu pesme. Skoro smo imali promociju pete zbirke pesama našeg korisnika Milana Marijanovića. Takođe, pripremili smo i koncert 24. decembra gde će biti gost iznenađenja koji će pevati za korisnike na hospitalnom lečenju i korisnike dnevne bolnice."

- Proces ukrašavanja izgleda tako da vodimo neformalni razgovor dok neko svira klavir, mi pričamo o svakodnevnim životnim situacijama. Ukrašeno je tako da kada uđete u bolnicu nemate utisak da ste u bolnici, nego kao da ste u hodniku hotela.

Osim enterijera, u vreme praznika drugačiji je i jelovnik. Osoblje se trudi da atmosfera bude što prijatnija.

Za vreme Nove godine je poseban jelovnik, jer mi smo njima kao druga porodica. Čak i mi samoinicijativno doniramo šta im je potrebno, spremamo različite poklone i iznenađenja. Jelovnik će biti bogatiji i kvalitetniji."

Kako pokazuju brojne psihološke studije, praznična depresija sve je češća i za sve više ljudi izvor stresa i okidač depresivnih osećanja. U ovom periodu posebno osetljiva grupa mogu biti osobe sa mentalnim poremećajima.

S obzirom na to da 18 godina radim ovde, na pitanje ću odgovoriti iz tog iskustva. Mislim da to zavisi od porodičnog okruženja. Ako neko ima porodicu, onda su u novogodišnji i božićni praznici lepši, a ako nema, mi se trudimo da zajedno proslavimo praznike s pomenutim aktivnostima i sa različitim pozorištima, i onda su oni srećni i zadovoljni, a i mi sa njima. Kada kod nas dođu, oni dođu sa osmehom i vraćaju se sa osmehom, jer ovde je osoblje takvo da će uvek da vas prihvati i da uvek ima razumevanje za sve šta god neko pita, traži... Ako je neko bez ijednog člana porodice, mi mu spremimo lanč paket, novogodišnje poklone, vodimo računa o rođendanima naših korisnika, trudimo se na sve moguće načine da oni budu zadovoljni."

Dr Laza- duševna oaza

Milica je za kraj razgovora poslala poruku o važnosti mentalnog zdravlja.

- Želim da pošaljem poruku da mentalna bolest nije zarazna, ali ravnodušnost jeste. Svako od nas može da bude ovde i mi bismo voleli kad bi svi, kao vi, bili zainteresovani da dođu, da shvate da naši korisnici mogu kvalitetno da žive i uživaju u životu i da će pre neka ružna stvar da vam se desi na ulici, nego ovde.

Bonus video:

Espreso/Marina Letić